Ishrana


Hrana nam daje energiju koja nam je neophodna kako bi svaki dan radili stvari koje volimo da radimo. To je gorivo koje je neophodno ćelijama našeg organizma, kako bi se igrali, radili, razmišljali...

Ishrana je bitna za svaku osobu, a planiranje obroka je vrlo bitan deo svakog plana lečenja dijabetesa. Pravilno planiranje obroka podrazumeva da sve grupe namirnica budu ravnomerno raspoređene. Zdrav način ishrane znači da treba da sebi uskraćujete hranu koju volite. Nema razloga zbog koga ne biste uživali u Vašim omiljenim ukusima – potrebno je samo dobro isplanirati obroke, tj količinu ugljenih hidrata, masnoća i proteina.

Pravilan način ishrane, način pripreme hrane, redovnost obroka i veličina porcije su elementi neophodni za uspešno lečenje dijabetesa.


1. Osnovni pojmovi u vezi sa ishranom
Broj obroka. Osobe obolele od dijabetesa, pogotovu osobe na insulinskoj terapiji, moraju imati najmanje pet obroka u toku dana, po potrebi šesti obrok može biti pre spavanja. Od toga su tri glavna obroka (doručak, ručak i večera) i dve užine. Količina hrane po obrocima mora biti ravnomerno raspoređena. Pravilan raspored i veličina obroka obezbediće kontrolu osećaja gladi i sprečiće prekomerno uzimanje hrane tokom glavnog obroka.

Energetsku vrednost obroka bitno je uskladiti sa telesnom masom. Ako je telesna masa veća od idealne, što je najčešće slučaj kod dijabetesa odraslih, energetska vrednost dnevnog obroka treba da je takva da dovede do smanjenja telesne mase na idealnu vrednost - u ovakvim slučajevima dijeta treba da ima karakter dijete za mršavljenje. Dijabetičari koji imaju telesnu masu manju od idealne treba pojačanom ishranom da dovedu telesnu masu do idealne. Idealnu telesnu masu treba održavati odgovarajućom ishranom.

Osnovni pojmovi u vezi ishrane Pogledajte više o ovoj temi

2. Ugljeni hidrati (šećeri)
Ugljeni hidrati (šećeri) su važan izvor energije. Sve vrste ugljenih hidrata razlažu se u želudcu i crevima, na glukozu, koju ćelije organizma mogu da koriste kao izvor energije. Uobičajeno, ugljeni hidrati utiču na brz porast šećera u krvi, ali taj porast obično kratko traje.

Pri planiranju obroka, veliki broj ljudi računa sadržaj ugljenih hidrata u namirnicama koje koriste, zato što ugljeni hidrati mogu da utiču na vrednosti šećera u krvi više nego druge grupe namirnica. Ugljenih hidrata ima dosta u namirnicama od žitarica, prerađevinama od brašna, povrću (pasulj, sočivo, grašak, krompir) i voću.

Namirnice iz ove grupe bi trebalo da čine osnovu naše ishrane – oko 55 – 60% dnevnog unosa hrane.

Ugljeni hidrati Pogledajte više o ovoj temi
3. Proteini (belančevine)
Od proteina (belančevina) je izgrađen naš celokupan organizam. Neophodni su za izgradnju, rast i obnovu ćelija mišića, kože ... Važni su sastojci hormona i enzima koji regulišu mnoge važne procese u našem organizmu i mogu služiti kao izvor energije. Razlikujemo:
  • Belančevine biljnog porekla nalaze se u žitaricama, pasulju, grašku, sočivu, bobu, soji, pečurkama, nekim vrstama povrća (u prokelju, kelju, špargli, renu, belom luku - manje u crnom luku, praziluku, paškanatu, boraniji). Dajte prednost belančevinama biljnog porekla ( pasulj, orasi) jer sadrže visok procenat “dobrih masnoća”, minerala i vitamina.
  • Belančevine životinjskog porekla se nalaze u mesu ribi, jajima, mleku, mlečnim proizvodima. Hrana životinjskog porekla je glavni izvor belančevina, zato što sadrži sve neophodne aminokiseline potrebne našem organizmu.
Preporučuje se da oko 15-20% od dnevnog unosa hrane, bude unos proteina.

Proteini Pogledajte više o ovoj temi

4. Masti
Treća važna grupa namirnica. Masti su izuzetno koncentrovan izvor energije. Obezbeđuju rast i obnovu ćelija, učestvuju u građi hormona, ali i kao nosioci u mastima rastvorljivih vitamana (A,D,E,K). Iako imaju višestruke uloge u organizmu, masti se zajedno sa slatkišima se nalaze na vrhu piramide ishrane, kao grupa namirnica koju bi trebalo najmanje koristiti u ishrani. Uticaj na vrednosti šećera u krvi je obično usporen, ali traje duže vremena.

Namirnice, kako životinjskog, tako i biljnog porekla sadrže masti. Na osnovu toga masti se dele na masti životinjskog i biljnog porekla.

Svinjska mast, puter, pavlaka, punomasni sirevi, meso, iznutrice, masna mesa, mlečna mast najveći su izvori masti životinjskog porekla. Biljne masti su ulja koja se dobijaju ceđenjem semenki biljaka (kukuruza, suncokreta, soje, maslina).

Masti Pogledajte više o ovoj temi
5. Ostale grupe namirnica
Kafa - dozvoljene su 2 - 4 ne mnogo jake kafe.

Čaj - upotrebljavati blage biljne i voćne čajeve (nana, kamilica, šipurak, žalfija,...). Izbegavati jake čajeve (crni, indijski, ruski).

Začini - koristiti sve začine u umerenim količinama. So - osobe sa hipertenzijom mogu uzimati do 3 grama, a osobe sa normalnim arterijskim pritiskom do 6 grama.

Mineralne vode - mogu se koristiti bez nekog ograničenja, ali se mora obratiti pažnja na koncentraciju natrijuma u njima. Mineralne vode sa visokim sadržajem natrijuma mogu uticati na porast arterijskog pritiska.

Šećer i šećerni koncentrati - iz ishrane treba izbaciti šećer i šećerne koncentrate. Kao zamena se mogu koristiti veštački zaslađivači. Upotreba atestiranih veštačkih zaslađivača ne utiče na nivo šećera u krvi, zbog čega mogu biti korišćeni u ishrani umesto šećera. Neophodno je izbegavati hranu zaslađenu sorbitolom i fruktozom, s obzirom da oni utiču na nivo šećera u krvi....

Alkoholna pića - dozvoljena je upotreba manjih količina alkoholnih pića povremeno, ako je šećerna bolest dobro regulisana....

Ostale grupe namernica Pogledajte više o ovoj temi

6. Par saveta
Uspešno planiranje obroka , tj. dijeta može biti dosta konfuzno. U obzir treba uzeti dosta parametara, među kojima su i :
  • individualne psihosocijalne i fizičke sposobnosti
  • godine života
  • pol
  • način života
  • socijalni, ekonomski i kulturološki status
  • prethodne navike u ishrani
  • motivacija za uspešnim lečenjem
Savetujemo Vam:
  1. se obratite nutricionisti za pomoć. Obavezno naglasite u kojoj hrani najviše uživate, koju hranu ne jedete, kao i vaš raspored obroka. Imajte na umu da postoji mogućnost većeg broja poseta nutricionisi dok se ne usklade svi elementi i ne napravi dobar plan, tj. dijeta.
  2. Informišete se što je više moguće putem literature koja Vam je dostupna, internet sajtova i sl.
Sa ciljem da Vam hrana bude prijatelj u lečenju dijabetesa savetuje se i sledeće:
  • Broj obroka je obično 5-6, najbolje je da su uvek u isto vreme.
  • Uvek jedite redovno – NE PRESKAČITE OBROKE!
Par saveta Pogledajte više o ovoj temi
Gde mogu da kupim Contour aparat?
Saznajte više


Ne možete da nađete test trake za Vaš Contour aparat?
Saznajte više