Kliničke studije

Pogrešno kodiranje i druge greške u rukovanju: Značaj stalne edukacije za pravilno obavljanje postupka merenja glikemije

Schrock, L. Jour Diab Sci Tech 2008; 2(4):563-567.

Cilj: ovaj članak se bavi razmatranjem literature i radova o novoj studiji koja je dokumentovala učestalost pogrešnog kodiranja glukometara koji zahtevaju manuelno kodiranje, u vreme prve posete pacijenta bolnici u kojoj je uključen u program edukacije za vanbolničke pacijente.

Zaključak: Ovi nalazi u prvi plan ističu značaj provere koda (ako je potreban) pacijentovog glukometra i procedure merenja glikemije prilikom svake posete zdravstvenoj ustanovi, ili pružanja mogućnosti pacijentu da dobije glukometar koji ne zahteva manuelni unos kodnog broja ili čipa radi kalibracije na pakovanje test traka (tj. glukometar sa autokodiranjem).

Predviđena vrednost glikemije kao rezultat primene insulina na osnovu vrednosti izmerenih na pogrešno kodiranim glukometrima

Raine, CH et al. Jour Diab Sci Tech 2008; 2(4):557-562.

Cilj: Pravilno korišćenje velikog broja tipova glukometara za samokontrolu zahteva kalibraciju radi usklađivanja sa kodom test traka. Studijama je dokazana pojava grešaka u kodiranju glukometara za samokontrolu i njihov uticaj na doziranje insulina. Ovaj rad iznosi dodatne analize koje su obavljene na podacima iz rada Raine-a et al objavljenog 2007. Predstavlja pokušaj da se dovedu u vezu moguće greške u doziranju insulina sa mogućim neželjenim ishodima vezanim za nivo glikemije, a usled pogrešnog kodiranja glukometara.

Zaključak: Nepravilno kodirani glukometri su izvor mogućih grešaka u doziranju insulina i posledične klinički značajne hipoglikemije ili hiperglikemije. Pacijente treba obučiti za pravilno korišćenje glukometara uz povremeno ponavljanje obuke i to posebno za glukometre koji zahtevaju kodiranje.

Prepreke i ponašanja vezana za merenje glikemije

Fisher, W. US Endocrine 2007: 51-53

Ovaj izveštaj razmatra pitanja u vezi sa pridruživanjem preporuka o merenju glikemije i faktora koji utiču na samokontrolu, uz diskusiju o tome da li neke aktivnosti mogu da donesu poboljšanje samokontrole glikemije.

Samokontrola glikemije kod pacijenata sa insulin nezavisnim dijabetesom - meriti ili ne meriti

Raine, CH. US Endocrine 2007: 46-48

U ovom radu dr Raine daje komentar o značaju samokontrole glikemije kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2, iznoseći mišljenje da terapeutski pristupi moraju biti postupnog karaktera. Samokontrola glikemije je jedinstveno, trenutno, tačno merenje koje je na raspolaganju pacijentu i pruža mogućnost podešavanja terapije. Uz odgovarajuću edukaciju kako pacijent tako i zdravstveno osoblje mogu da shvate prednosti merenja za ovu populaciju pacijenata.

Vrednosti glikemije dobijene pogrešno kodiranim glukometrima, mogu da dovedu do značajnih grešaka u doziranju insulina

Raine, CH et al. Jour Diab Sci Tech 2007; 1(2) :205-210.

Cilj: Cilj ove studije bio je da se utvrde nepreciznosti u merenju pogrešno kodiranim glukomettima, kao i moguće greške u doziranju insulina do kojih je došlo na osnovu vrednosti dobijenih ovakvim aparatima.

Zaključak: Greške u kodiranju glukometara mogu da dovedu do značajnih grešaka u doziranju insulina. U cilju eliminacije ovih grešaka, pacijente treba obučiti kako da ispravno kodiraju aparate ili im savetovati da koriste glukometar sa autokodiranjem koji se u ovoj studiji pokazao superiornim u odnosu na manuelno kodirane glukometre.

Značaj merenja glikemije

Gavin, J. US Endocrine 2007: 42-45

Ovaj elaborat bavi se razmatranjem neke literature o značaju samokontrole, uz diskusiju o tome na koji način samokontrola može pozitivno da utiče na lečenje pacijenata kao i na ishod same bolesti. Zaključak je da se optimalni efekti samokontrole postižu samo ukoliko se dobijeni rezultati dosledno primenjuju u okviru individualizovanog programa praćenja, ocenjivanja, ponovljenog ocenjivanja, rešavanja problema i donošenja odluka.

Tačnost i interakcije u samokontroli glikemije

Bode, B. US Endocrine 2007: 46-48

Ovaj izveštaj sumira značaj tehnike i tehnologije u merenju glikemije, baveći se izvorima interakcija, kao što su: maltoza i galaktoza, kao i kiseonik, paracetamol, mokraćna kiselina, bilirubin i hematokrit. Dr Bode zaključuje da pri izboru optimalnog glukometra, treba obratiti pažnju na individualne potrebe pacijenta, ali i na sposobnost sistema za merenje glikemije da obezbedi minimalni rizik od pojave interakcija.