Osnova samokontrole


Da bismo znali je li lečenje koje sprovodimo uspešno, potrebno je pratiti vrednosti šećera u krvi, ti sprovoditi samokontrolu.

Mnogi događaji u toku dana utiču na vrednost šećera u krvi. Samokontrola, tj. merenje šećera u krvi Vam omogućava da naučite kako Vaš organizam reguje na različite situacije sa kojima se srećete u toku dana. Znaćete šta se dešava kada ste bolesni, izloženi stresnim situacijama, teškom fizičkom naporu. Kada znate vrednost šećera u krvi u toku dana možete je i držati pod kontrolom, tako što ćete korigovati doze insulina ili drugih lekova, uzimanje hrane ili intenzitet fizičke aktivnosti.

Da je samokontrola bitan činilac kontrole dijabetesa, govor mnoge studije. Jedna od njih je „ROSSO” studija, prva studija o sprovođenju samokontrole u kućnim uslovima. Ona je pokazala da se sprovođenjem samokontrole rizik za nastanak komplikacija smanjuje za 30% dok se rizik od smrtnog ishoda kod razvijenih komplikacija smanjuje za čak 40%.

Cilj samokontrole je usklađivanje terapije - doze i vrste insulina s planiranim fizičkim aktivnostima i obrocima. Konačni cilj je održati nivo šećera unutar ciljnih vrednosti i time sebi osigurati dug i kvalitetan život.


1. Kako i kada sprovoditi samokontrolu?
Postoje dva osnovna načina sprovođenja kontrole šećera koje možete sprovoditi sami:
  1. Merenje šećera u kapilarnoj krvi.
    Postoji niz glukometara za određivanje koncentracije šećera u kapilarnoj krvi. Pomoću njih dobijate uvid u trenutno stanje nivoa šećera u krvi. Prilikom odabira glukometra posavetujte se sa Vašim lekarom ili farmaceutom. Oni će Vam pomoći odabrati glukometar koji Vam najbolje odgovara, imajući u vidu Vašu terapiju, specifičnosti Vašeg načina života i eventualne prateće bolesti. Pravim izborom, možete biti sigurni da ćete uvek dobiti tačne i pouzdane rezultate.
  2. Određivanje glukoze i ketona u mokraći.
    U mokraći normalno nema šećera, ali ako ga u krvi ima previše (više od 10 mmol/L), šećer će početi da se preliva u mokraću. Takav rezultat predstavlja odraz kretanja glukoze u razdoblju od prethodnog mokrenja, a ne trenutno stanje glukoze u krvi. Preporuka je da se merenje ketona u mokraći radi kod postojanja visokog nivoa šećera u krvi, >15 mmol/l, tokom akutne bolesti kod pacijenata sa Tipom 1 šećerne bolesti, ili kod pacijenata sa Tipom 2 šećerne bolesti u uslovima postojanja druge akutne bolesti.
Diabetes mellitus Pogledajte više o ovoj temi

2. Šta je postprandijalna glikemija i zašto je važna?
Postprandijalna glikemija
(vrednost šećera u krvi posle jela)

Veći deo života provodimo u postprandijalnom stanju, tj. u stanju posle obroka.(U našte stanju se čovek u toku 24 časa nalazi samo jedan mali period u toku jutra)

Iz te činjenice proizilazi da najveći uticaj na nivo šećera u krvi i razvoj komplikacija ima upravo postprandijalni nivo šećera u krvi, tj. nivo šećera u krvi posle obroka.

Obolelima od šećerne bolesti se zbog toga preporučuje da mere šećer u krvi ne samo "našte" ujutro, već i 2 sata posle glavnih obroka.

Rađene su brojne studije koje su ukazale da je vrednost postprandijalnog nivo šećera u krvi značajna kao i vrednost šećera u krvi „našte”; kao ni da se ciljne vrednosti šećera u krvi ne mogu postići bez regulacije postprandijalnih vrednosti šećera u krvi.

Pored toga postprandijalne vrednosti šećera u krvi pružaju važne informacije o tome kako ishrana koja nam je planirana ima uticaja na nivo šećera u krvi, kao i kave efekte imaju lekovi koji se uzimaju u terapiji.

Preporučene, ciljne vrednosti nivoa šećera u krvi su:
  • kod osoba sa Tipom 1 šećerne bolesti 1.5-2h nakon obroka 9 mmol/l;
  • kod osoba sa Tipom 2 šećerne bolesti 1.5-2h nakon obroka do 7.5 mmol/l.
3. Da li je potrebno da vodim dnevnik samokontrole? Zašto?
Dnevnik samokontrole je najbolji način praćenja i evidencije rezultata merenja šećera u krvi, kao i evidencije terapije i događaja koji na to utiču.

Evidentirani rezultati su osnova dobre regulacije šečera u krvi, procene kvaliteta života i terapije ne samo za Vas, već i za Vašeg lekara. Iz evidentiranih podataka lekar ima uvid u kvalitet i adekvatnost primenjene terapije u određenom vremenskom periodu. Na osnovu toga može doneti odluku o eventualnoj promeni terapije i režima života, a sve u cilju postizanja što bolje regulacije vrednosti šećera u krvi. Takođe, uvidom u rezultate merenja Vi možete skrenuti pažnju lekaru da bi nešto trebalo promeniti.

Prilikom posete Vašem lekaru obavezno ponesite sa sobom dnevnik samokontrole i zajedno sa Vašim lekarom proanalizirajte dobijene i upisane rezultate.

Svako merenje je informacija koju Vi i Vaš lekar možete da iskoristite radi podešavanja terapije, ishrane, fizičke aktivnosti. Treba imati na umu da ni jedan rezultat, kao ni razlog zbog kojeg je došlo do takvog rezultata nije osuda, već vredan podatak koji može pomoći da se dijabetes pravilno leči i dobro drži pod kontrolom.

Uz svaki aparat Contour TS na poklon dobijate dnevnik samokntrole.

4. Saveti za pravilno merenje šećera u krvi
Kako bi merenje šećera u krvi bilo manje bolno, pridržavajte se sledćih saveta:
  1. Poboljšajte cirkulaciju krvi u prstima. Operite ruke toplom vodom ili izmasirajte prst koji će te ubosti kako bi dobili uzorak krvi. Što su ruke toplije, testiranje je lakše. Ukoliko postoje uslovi, pre merenja uvek operite ruke u toploj vodi sa sapunom i dobro ih osušite – prljavština, ostaci hrane mogu negativno uticati na rezultate merenja.
  2. Redovno menjajte lancetu. Pri svakom merenju bilo bi poželjno da koristite novu lancetu. Ponovnom upotrebom lacnete otupe i najveći su krivac za osećaj bola pri testiranju.
  3. Mesto uboda. Za dobijanje dobrih rezultata merenja, mesto uboda treba da bude sa strane jagodice prsta, u nivou sredine nokta. Palac i kažiprst bi trebalo izbegavati, jer se najviše koriste. Ne bi trebalo da pri svakom merenju koristite isti prst. Svejedno je koji će se prst koristiti. Upotrebom drugog prsta ili drugog mesta na istom prstu ostavljate vremena da prethodni ubod zaraste.
  4. Pritisnite jako lancetar. Lancetar pritisnite jako uz prst – na taj način merenje je lakše, manje bolno. Pored toga sigurno ćete dobiti uzorak krvi i nećete morati da ponavljate merenje.
  5. Odgovarjuća dubina uboda. Na svim lancetarima koji su danas na tržištu može se podesiti dubina uboda. Podsetite dubinu uboda spram debljine kože na Vašim prstima.
Najčešće greške koje se prave kod merenja šećera:
  1. ruke nisu oprane
  2. kodiranje nove serije traka je zaboravljeno (kod aparata koji se kodiraju)
  3. znoj na dlanovima razblažuje kap krvi
  4. alkohol, kojim je obrisan prst, razblažuje kap krvi
  5. isuviše hladne ili tople ruke
  6. isuviše velika ili mala kap krvi na test traci
  7. merenje iz prve kapi krvi, a ne iz druge (prva se uvek obriše)
  8. ceđenje kapi krvi iz prsta
  9. trake ili aparat su ostavljeni u hladnoj prostoriji ili na direktnom suncu
  10. osoba koristi veliku dozu vitamina C, aspirina ili metformina, koji mogu da promene reakciju na traci (kod aparata na koje ove supstance utiču)
Gde mogu da kupim Contour aparat?
Saznajte više


Ne možete da nađete test trake za Vaš Contour aparat?
Saznajte više