Terapija dijabetesa


Osnovni cilj terapije dijabetesa je postizanje i održavanje optimalnih vrednosti šećera u krvi, čime se postiže i optimalna regulacija bolesti, smanjenje učestalosti komplikacija, te održavanje kvaliteta življenja i radne sposobnosti.

Dobra regulacija šećera u krvi je važna iz dva razloga:
  1. Obezbeđuje se stalni izvor energije.
    Šećer u krvi obezbeđuje energiju neophodnu za disanje, razmišljanje, kretanje i uopšte za sve procese koji se odigravaju u organizmu. Ako šećera nema ili on ne može da uđe u ćelije aktiviraju se drugi izvori energije koji oštećuju organizam.

  2. Sprečava se štetno delovanje povišene vrednosti šećera u krvi na organizam.
    Dugotrajno povišen nivo glukoze uzrokuje ostećenja ćelija, u prvom redu malih i velikih krvnih sudova. Radi toga dolazi do oštećenja funkcije vitalnih organa. Najćešće su zahvaćeni oči, srce, bubrezi, mozak. Pridržavanjem određenih postupaka u lečenju moguće je glukozu održavati u normalnom nivou i tako izbeći mogućnost daljih oštećenja organizma.

Ona se postiže kombinacijom:
  1. Pravilne ishrane
  2. Fizičke aktivnosti
  3. Upotrebom tableta i / ili insulina
U drugim odeljcima biće reči o ishrani i fizičkoj aktivnosti, a na ovom mestu ćemo govoriti o terapiji tabletama i insulinom.


1. Oralna terapija
Oralna terapija se primenjuje kod osoba sa dijabetom Tip 2.

Kako ovo oboljenje vremenom napreduje u početku, kod nekih ljudi moguće je nivo šećera u krvi držati u željenim granicama pomoću pravilne ishrane i fizičkih vežbi.

Međutim, vremenom, može se javiti potreba za uvođenjem oralne terapije.

Ta terapija može biti kombinacja više različitih lekova, jer svaki od njih funkcioniše na drugi način:
  • Preparati sulfonilureje

    povećavaju lučenje insulina iz pankreasa. Kod osoba koji uzimaju ove preparate može se javiti hipoglikemija.

  • Glitinidi

    takođe povećavaju sekreciju insulina iz beta ćelija pankreasa, ali imaju kraće dejstvo zbog čega su dobri u tretiranju nivoa šećera u krvi posle obroka (postprandijalna glikemija). Kod osoba koji uzimaju ove preparate može se javiti hipoglikemija.

  • Bigvanidi (Metformin™)

    na prvom mestu smanjuje količinu šećera koji se proizvodi od strane jetre.

  • Tiazolidindioni (glitazoni)

    utiču na efikasnije korišćenje šećera od strane ćelija jetre i ostalih delova tela – povećavaju osetljivost ćelija na delovanje insulina.

  • Inhibitori Alfa - glukozidaze

    odlažu preuzimanje šećera iz želudca i creva u toku varenja i snižavaju vrednosti šećera u krvi posle obroka.

U poslednje vreme pojavljuju se i lekovi koji spadaju u grupu lekova na bazi Inkretina – hormona koji se oslobađaju u crevima kao reakcija na unos hrane. Ovi lekovi utiču na vrednosti šećera u krvi posle obroka.

Kod osoba Tip 2 koje su na terapiji tabletama, tokom vremena, napredovanjem dijabetesa može se stvoriti potreba za insulinom – bilo kao kombinacija sa tabletama, bilo kao jedina terapija.

2. Insulinska terapija
Obzirom da je insulin po hemijskom sastavu belančevina neophodno ga je ubrizgati potkožno. Primenom preko usta, insulin bi se potpuno razgradio u crevima, delovanjem sokova za varenje. Cilj terapije insulinom je nadoknada oštećenog i/ili nedovoljnog delovanja insulina u organizmu. U te svrhe na raspolaganju su različite vrste insulina. Po poreklu ih delimo na humane i analogne (savremene) insuline. Na osnovu načina delovanja dele se na:
  1. Insuline kratkog dejstva – brzo i kratko delovanje. Počinje da deluje neposredno nakon ubrizgavanja, a dejstvo traje nekoliko sati (zavisno od toga da li se radi o humanom ili savremenom insulinu).

  2. Insulin dugog dejstva - na različite načine postiže se usporavanje apsorpcije insulina sa mesta ubrizgavanja. Ovi insulini počinju da deluju oko sat i po nakon ubrizgavanja i deluju 20 do 24 sata. Humani insulini dugog dejstva su mlečno mutne suspenzije, dok su savremeni insulini dugog dejstva bistri rastvori.

  3. Bifazni insulini - kombinuju delovanje insulina kratkog i dugog dejstva. Počinju da deluju pola sata nakon ubrizgavanja, a dejstvo traje do 24 sata.

Izbor preparata insulina obavlja lekar na osnovu uvida u lečenje. Lečenje se po pravilu započinje humanim insulinima, a u slučaju neuspeha terapije ovom vrstom insulina mogu se primeniti insulinski analozi.

Postoji više načina (režima) primene insulina, odnosno, koliko puta i kada se koji insulin ubrizgava:
  • Osobe sa tipom 1 šećerne bolesti primenjuju, po pravilu režim intenzivirane insulinske terapije sa 4 dnevne doze insulina, a u slučaju neuspeha ove terapije može se preći na lečenje insulinskom pumpom.
  • Osobe sa tipom 2 šećerne bolesti primenjuju, po pravilu režim sa 1 ili 2 dnevne doze insulina, uz nastavak i modifikaciju terapije tabletama.
Insulinska terapija se prilagođava svakoj osobi, ponaosob. Zavisi od:
  • tipa šećerne bolesti,
  • kako je šećerna bolest regulisana,
  • mogućnosti i spremnosti da se osoba obuči za davanje insulina,
  • životnog stila,
  • mogućnosti da se sprovodi samokontrola šećera,
  • uzrasta.
Za pravilan način lečenja veoma je važan dogovor između lekara i pacijenta, i što je još važnije spremnost obolelog, od šećerne bolesti da sarađuje tokom lečenja.

Čuvanje insulina
Iako je insulin relativno stabilan hormon, veoma je važno pravilno čuvanje kako bi se sačuvalo njegovo potpuno delovanje. Insulin se čuva u frižideru ili na nekom drugom hladnom mestu, između +2°C i +8°C, ali se ne sme zamrzavati. Ne koristite insulin koji ste greškom zamrzli! Ne izlažite insulin suncu ili drugim izvorima toplote.
Gde mogu da kupim Contour aparat?
Saznajte više


Ne možete da nađete test trake za Vaš Contour aparat?
Saznajte više