Za one koji žele znati više


Šećerna bolest (dijabetes) je hronično stanje koje zahteva poštovanje određenih pravila života i lečenja radi njene dobre regulacije. Uz dovoljnu informisanost i male promene u načinu ponašanja, s njom je moguće živeti dugo i kvalitetno.

Merenje šećera u krvi glukometrom osnovna je analiza kojom se utvrđuje trenutni nivo šećera u krvi i bitna je za donošenje odluke o potrebnim radnjama kao što su podešavanje doze insulina ili potreba za fizičkom aktivnošću. Iako je samokontrola potrebna za redovno praćenje stanja, za bolje razumevanje i kontrolu bolesti potrebni su i dodatni alati.

Na ovom mestu pokušaćemo da Vam damo odgovore na neka od čestih pitanja u vezi praćenja šećerne bolesti i samokotrole.


1. HbA1c
Šta je HbA1c?
HbA1c ili glikolizirani hemoglobin, često se naziva i kao A1c, glikohemoglobin ili tromesečni prosek.

Šećer iz krvi veže se za belančevine u našem telu, među kojima je i hemoglobin iz eritrocita (crvena krvna zrnca)*. Kada se šećer veže za hemoglobin, on postaje glikoliziran – „ušećeren”. Jednom „ušećeren” hemoglobin ostaje takav do kraja životnog veka eritrocita.

Što je veća količina šećera u krvi, biće veći i deo „ušećerenog” hemoglobina, tj. hemoglobina za koji se šećer vezao. Zato je vrednost HbA1c vrlo dobar pokazatelj prosečne vrednosti šećera u krvi u periodu od 3 meseca, tj. tokom životnog veka eritrocita.

*Eritrociti ili crvena krvna zrnca jedna su od nekoliko vrsta ćelija koje se nalaze u krvi i služe za prenos kiseonika od pluća do svih ćelija organizma i ugljen-dioksida iz ćelija do pluća. U eritrocitima se nalazi hemoglobin, belančevina (protein) koji im daje crvenu boju. Zahvaljujući tome što se kiseonik i ugljen-dioksid vezuju za hemoglobin, eritrociti obavljaju svoju važnu funkciju.

Šta pokazuje nalaz HbA1c?
Životni vek eritrocita je tri meseca. Nakon toga oni će se raspasti, a
zameniće ih novi. Hemoglobin iz eritrocita koji je “ušećeren” pre pet ili
šest meseci više neće postojati. Zato nalaz HbA1c služi kao pokazatelj
prosečnog nivoa šećera u krvi u poslednja tri meseca.

Zašto nam je on bitan?
HbA1c je najbolji pojedinačni test dostupan lekarima za procenu regulacije šećerne bolesti i opasnosti od razvoja komplikacija. Pojedinačni rezultati merenja šećera u krvi će pružiti uvid u trenutna dešavanja u organizmu, ali neće pružiti sve neophodne informacije iz razloga što na nivo šećera u krvi može da utiče doba dana, obroci i drugi faktori. Dokazano je da verovatnoća pojave komplikacija zbog oštećenja malih krvnih sudova raste s porastom HbA1c. Zbog toga je veoma važno redovno kontrolisati vrednosti HbA1c i u skladu sa nalazom dogovarati sa
Vašim lekarom potrebne korake radi kontrole vrednosti šećera u krvi.
 

Da li je HbA1c dovoljan pokazatelj kvalitete regulacije šećerne bolesti?
Iako HbA1c vrlo dobro korelira s prosečnim vrednostima šećera u krvi, ponekad to nije dovoljno da bismo tvrdili da je šećer u krvi dobro regulisan.

Naime, preterana sklonost hipoglikemijama i hiperglikemijama može dati dobru prosečnu vrednost šećera u krvi, a time i dobar nalaz HbA1c. U stvarnosti su oscilacije šećera u krvi prevelike, što je štetno za organizam i ne smatra se dobro regulisanim šećerom. U takvim slučajevima preporučljivo je koristiti kontinuirano merenje šećera u krvi kako bi se otkrila kritična vremena loše regulacije i lakše prilagodila terapija.

Koliko često treba određivati Hba1c?

Može li se pravilnom ishranom neposredno prije merenja utiecati na vrednost HbA1c?

Koje su ciljne vrijednosti HbA1c?

*IDF, International Diabetes Federation

HbA1c Pogledajte više o ovoj temi

2. Merenje šećera u krvi na alternativnim mestima
Merenje šećera iz uzorka krvi dobijenog sa drugih delova tela koriste ljudi koji žele smanjiti broj uboda u jagodicu prsta kako bi smanjili njihovu bolnost.

Sa kojih delova tela mogu uzeti uzorak krvi za merenje glukoze? Najčešće korišćena mesta su dlan, podlaktica i noge. Bitno je dobiti lepu kapljicu krvi za analizu, što će zavisiti i od individualnih razlika kao što su prokrvljenost pojedinih delova kože, debljina kože ili dlakavost.

Može li se merenje na drugim delovima tela obavljati kad god to poželimo?
Ne. Postoje fiziološka ograničenja koja morate uzeti u obzir prilikom odluke o merenju šećera na drugom delu tela. Naime, prokrvljenost pojedinih delova tela se razlikuje, a time i brzina kojom će se moći pokazati promene nivoa šećera u krvi. Vrhovi prstiju izrazito su dobro prokrvljeni, pa će se nagle promene vrednosti šećera u organizmu tu odmah odraziti. U poređenju sa njima, podlaktica ili potkolenica slabije su prokrvljene, pa se promene mogu izmeriti sa zakašnjenjem. Zato je važno paziti da te delove koristite samo u situacijama kada očekujete da Vam je nivo šećera u krvi relativno stabilan.

Ne preporučuje se meriti šećer na datim mestima kada očekujete naglije promene:
  • do dva sata nakon obroka
  • nakon davanja insulina/terapije
  • nakon vežbanja/fizičke aktivnosti
  • kad iz drugih razloga očekujemo naglije promene glukoze u krvi ili kada je za adekvatnu reakciju bitna što tačnija vrednost šećera u krvi
  • ako ne prepoznajete znakove hipoglikemije
  • kada se ne osećate dobro
  • kad sumnjate na hipoglikemiju ili hiperglikemiju

Merenje šećera u krvi na alternativnim mestima Pogledajte više o ovoj temi
3. Analiza mokraće na ketone i šećer
Šta su to ketonska tela? Zašto su važna?

Ketonska tela, kraće zvana ketoni, su supstance koje se proizvode u organizmu kao posledica razgradnje masti.

U zdravom organizmu pojavljuju se prilikom gladovanja ili vrlo intenzivne telesne aktivnosti.

Kod osoba sa šećernom bolešću njihova koncentracija raste zbog nedostatka (razdvojiti reči) insulina, potrebnog za unos šećera u ćelije.

U nedostatku insulina kao izvor energije organizam neće moći da koristiti šećer, pa će organizam potrebnu energiju dobiti razgradnjom masti.

Pri tome procesu će se stvarati ketonska tela.

Neka od njih (aceton) se izbacuje iz organizma disanjem, pa disanje postaje produbljeno, ubrzano sa mirisom na sveže voće.

Neka od njih (aceton) se izbacuju iz organizma disanjem, pa disanje postaje produbljeno, ubrzano sa mirisom na sveže voće, neka se izlučuju mokraćom (ketonurija) i mogu se meriti upotrebom test traka.

Povećanje broja ketonskih tela u krvi uzrokuje da krv bude kisela, što uzrokuje mučninu i povraćanje. Zbog smanjenog osećaja gladi, te manjeg uzimanja hrane, osobe sa dijabetom daju sebi i manje doze lekova, čime se stanje dodatno pogoršava.

U nastavku, ukoliko se ne reaguje i vrednosti šećera ne dovedu u normalu, može doći do životno ugrožavajućeg stanja – ketoacidoze.

Ketoacidoza može vrlo brzo da preraste u ozbiljan problem – ketoacidoznu komu.


OBAVEZNO se obratite Vašem lekaru, ukoliko rezultati merenja šećera u krvi i ketona u urinu ostaju visoki i ukoliko se pojavi neki od sledećih problema:
  • Bol u stomaku
  • Mučnina ili povraćanje
  • Ubrzano disanje
  • Miris daha na voće
Kada treba meriti ketone i šećer u mokraći?

Prema preporukama, merenje ketona i šećera u krvi trebalo bi raditi u situacijama:
  • kada su vrednosti šećera u krvi prelaze vrednosti od 15mmol/l u bar dva merenja
  • kada ste bolesni – makar je u pitanju i obična prehlada, jer i najblaža oboljenja mogu izazvati pojavu ketona
  • kada povraćate ili imate dijereju
  • kada ste pod stresom ili ste uznemireni
  • kada ste trudni
  • kada se ne osećate dobro

Merenje šećera u krvi na alternativnim mestima Pogledajte više o ovoj temi

4. Kontinuirano merenje šećera
Merenjem šećera u krvi glukometrom dobijate uvid u trenutno izmerene vrednosti šećera u krvi. Ostatak dana je nepoznanica i možete se samo pretpostavljati kolika je vrednost šećera u krvi bila između pojedinih merenja.



Šta je uređaj za kontinuirano merenje?

Za dobijanje tačne slike o kretanju šećera u krvi u razdoblju od 24 sata koristi se uređaj za kontinuirano merenje glukoze u krvi. Reč je o sistemu koji se obično sastoji od senzora, odašiljača i prijemnika.

Senzor se koristi jednokratno tako da se postavlja u potkožno tkivo ubodom u kožu, te se obično odašiljačem bežično povezuje s prijemnikom koji beleži očitavnja šećera u krvi.

Jedan se senzor koristi nekoliko dana - obično do pet, šest ili čak sedam, zavisno od preporuke proizvođača. Obično su opremljeni i alarmima koji će korisnika upozoriti na kretanja šećera izvan predviđenih granica.



Je li moguće videti prikaz izmerenih vrednosti šećera u krvi?

Mnogi današnji uređaji imaju mogućnost grafičkog prikaza dobijenih očitavnja, tako da je jednostavno videti kako se kreće nivo šećera u krvi. Uobičajeno imaju mogućnost izbora nekoliko različitih vrsta prikaza kako bi se individualno mogao prilagoditi prikaz zavisno od potreba.

Neki uređaji nemaju ekran za praćenje rezultata ili imaju mogćunost isključivanja opcije.

Namenjeni su zdravstvenim radnicima kako bi dobili uvid u stvarno kretanje šećera u životu pacijenta.

Time se izbegava mogućnost intervencije pacijenta na temelju rezultata koje vidi na ekranu i posledične promene slike koju će lekar dobiti.

Kod obe vrste uređaja moguć je prenos podataka u računar, gde se naknadno mogu detaljnije analizirati promene šećera u krvi.



Kome se preporučuje korišćenje sistema za kontinuirano merenje?

Korišćenje sistema za kontinuirano merenje šećera lekar može preporučiti u sledećim situacijama:
  • kada obolela osoba ne oseća hipoglikemije, pa ne može pravovremeno reagovati,
  • u trudnoći,
  • u slučajevima velike varijabilnosti nivoa šećera u krvi (česte hipo - glikemije i hiperglikemije),
  • u loše regulisanom dijabetesu uprkos intenziviranom insulinskom lečenju uz optimalnu samokontrolu. Kontinuirano merenje šećera u krvi nije zamena za klasično merenje šećera u krvi glukometrom. Merenje glukometrom nekoliko puta dnevno će biti preporučeno uz te uređaje radi kalibracije sistema.

Gde mogu da kupim Contour aparat?
Saznajte više


Ne možete da nađete test trake za Vaš Contour aparat?
Saznajte više